Ако вам је потребно да се посаветујете са психологом (реч уредника)

Поштовани посетиоци сајта „Има наде“,

Желим да вам се захвалим што у све већем броју пратите овај сајт и надам се да на њему проналазите оно што вам је потребно.

Приметили сте да сам проредила са одговарањем на питања која ми стижу преко контакт странице сајта. Времена је мало, обавеза пуно и све их је више, на жалост.

С обзиром да ме чека преко двадесет питања, која сва до једног траже озбиљан приступ и промишљање о одговору, размишљала сам како да особе које су ми се обратиле за савет не чекају да прођу месеци (а буквално су месеци у питању) да би добиле одговор.

Једино што могу да вам предложим је да ме контактирате преко КОНТАКТ странице и распитате се о могућностима да дођете лично код мене на један психолошки разговор.

Насупрот увреженом мишљењу да се код психолога или психотерапеута мора ићи месецима, па чак и годинама, многим људима је често потребан само један разговор – да мало разбистре своје мисли, да заједно са мном „отпакују“ своју дилему, да је вербализују некоме гласно, да сагледају проблем са више страна заједно са неким ко није на различите начине емотивно уплетен у то, да заједнички придржимо на неко време тај психолошки терет или дилему, па после особа може тако оснажена да се са тим проблемом носи и сама а да зна, ако јој на том путу поново затреба подршка – да има где да се обрати. Неко долази више пута у току месец дана или године, неко по потреби.

Такође, важно је да напоменем још једно уврежено мишљење, а то је да се код психолога иде само када се има неки „јако озбиљан“ психички проблем.

Не, људи долазе код психолога и када имају неку животну дилему која их притиска, када се врте у свом неком зачараном кругу својих мисли или незадовољавајућих односа са блиским људима, када имају неку навику или особину која усмерава њихов живот на начин на који то не желе, када им је потребна подршка да нешто у свом животу промене, када им је потребно да чују како неко са стране види ситуацију у којој се налазе.

То је оно што сам у поднаслову сајта Има наде назвала – животним проблемима.

Иако ти животни проблеми нису некакве озбиљне неурозе или психозе, они нас притискају, почесто владају нашим животом, чине да се осећамо незадовољно, заробљено, тескобно, чине нам се да су већи и снажнији него што стварно јесу, да се од тога не можемо отргнути…

Немојте се устручавати да, уколико имате животне проблеме који вас спутавају да живите како бисте желели, потражите савет, подршку, помоћ или просто разговор са психологом.

Уколико сте у Београду или близу Београда, можете ме контактирати и распитати се за услове (и цену) да дођете на један разговор и тако добијете одговор на питање које сте ми поставили месецима уназад или сте желели да поставите.

То вас не обавезује ни на какве вишемесечне доласке и трошење новца који немате.

У томе се православни психолошки саветодавни рад разликује од психотерапије.

Трудим се да , знајући у каквој тешкој финансијској ситуацији сви ми живимо, да изађем у сусрет колико је могуће људима који ми се јаве.

За оне који живе далеко од Београда омогућила сам психолошки разговор преко Скајпа.

Ето, просто сам желела да ово своје размишљање на основу досадашњег рада са људима у саветовалишту и у погледу одговора на питања преко сајта поделим са вама.

Свако добро и хвала вам на разумевању,

Уредник сајта „Има наде“