Криза у џепу: кораци изласка из финансијске кризе

Набројали смо неке од могућих узрока тога што вам се догодило. У пракси, када анализирамо због чега нам се беспарица догодила, дешава се да откријемо неку од горенаведених грешака или страсти. (у првом делу текста Криза у џепу: како се суочити са финансијском немаштином (беспарицом) )

Шта даље? Потребно је да учинимо управо оно на шта нас и позива конкретна ситуација.

Ако се све догодило да бисмо исправили одређени недостатак, ако смо због тога доспели у тако тежак положај, онда је неопходно да почнемо брзо да исправљамо ствари у животу. Иначе може постати још горе. Јер, нама се само чини да је ово најтежи могући положај, а заправо могу се догодити још горе ствари.

Осим уколико нисмо приковани за болесничку постељу онда имамо још јако пуно могућности. Имамо избор – или да почнемо да радимо на себи, или да се суочимо са још тежим искушењима.

Свако од нас је слободан да изабере један од ова два пута.

Како исправљати свој мане?

Ако сте признали да оне постоје, огорчени сте због њих и кајете се – то је већ први важан корак ка вашем исправљању.

Оно што даље следи су – дела. Општи принцип је да се чине дела која су супротна ономе до чега вас је довела ваша мана. Једино се на тај начин можете избавити од своје лоше навике.

Други корак. Трпети и не бити лењ.

Заједнички пут за решавање свих тешких и болних ситуација (не само ситуација беспарице) састоји се у томе што је потребно да се одређено време оне претрпе. Ако није у питању тешка ситуација која погађа све без изузетка (попут блокаде Лењинграда од стране нациста) и из које нема индивидуалног излаза, она ће се неизоставно прекинути оног тренутка када ви лично сазрите за њено решење. Све непријатности су последица наших грешака и стижу нас управо да бисмо исправили грешке, узрастали као људи и постајали бољи.

Колико смо иначе спремни да учинимо нешто за себе а да нас на то не приморају проблеми? Да ли ћемо кренути у фитнес центар ако пре тога не почнемо лоше да се осећамо због тромог начина живота? Да ли ћемо почети себи да ограничавамо укусну храну осим уколико нисмо почели да се гојимо? Да ли ћемо довољно времена обраћати пажњу на децу осим уколико се код њих не појаве неки проблеми? Да ли бисмо се трудили да будемо трезвени и иначе, а да није само у случају да нам је алкохол узроковао мамурлук, тегобе, болест?

И тако у свему. Ми смо лењи, инертни. Не желимо да се развијамо без невоља, као што се тврдоглаво магаре неће да се покрене без бича.

Зато су нам невоље потребне. Не као доживотна казна, већ као неколико удараца бичем након којих ћемо брже потрчати у правом смеру. Чим се покренемо „јахач“ ће престати да нас шиба. Ако се зауставимо или се укопамо у месту – казна ће се само појачати.

Дакле, истрпимо ту малу казну коју смо заслужили. Јер се у њеној дубини крије милост коју нисмо заслужили. То трпљење неће бити толико велико и неће трајати толико дуго, али ћемо зато задобити снагу и плодове нашег развоја који ће са нама остати заувек.

Ово је важно нагласити: од трпљења ћемо имати добити само ако трпимо без негодовања, ако свесно трпимо, сећајући се својих грешака које су и довеле до садашњег положаја. Трпљење са негодовањем се не награђује, а и теже је да издржимо невоље када негодујемо.

А шта да радимо са нашим материјалним проблемима?

Врло једноставно: немојмо бити лењи. Снизимо ниво својих очекивања и захтева. Учинити оно што можемо за побољшање свог материјалног положаја.

Познајем човека који има инвалидитет од детињства, који не хода од рођења, притом је он веома ниског раста и скоро глув. Али ето, он не очајава, већ успешно зарађује за живот дизајнирањем сајтова и другим пословима на компјутеру. Чињеница да сте у стању да прочитате овај текст недвосмислено говори да немате мање могућности од њега, а врло је вероватно да имате много веће способности и могућности. Да, можда је за вас сада недоступан посао на који сте навикли или о коме маштате. Међутим, на свету има много других послова. Неки су мање привлачни за вас, међутим у конкретном тренутку кризе не говоримо о дефинисању професије за цео живот већ о преживљавању тешког периода у вашем животу. Изађите из оквира досадашњег начина размишљања, спустите се на земљу и погледајте око себе. Ко зна, можда ћете пронаћи нешто што ће вам се, не само временом допасти, већ ће бити и корисније за заједницу. Смисао рада није само у каријери, зарађивању новца или слави, већ и у томе да учиниш свет бољим, лепшим.

Не одбацујте ништа а да нисте о томе озбиљно промислили. Узмите у обзир и послове који траже физички напор. Физички рад има много предности у односу на интелектуални. Као прво, у питању је обично стваралачки рад. Има ли такве добре стране у раду посланика или чиновника? Или неког менаџера у комерцијалној фирми?

Колико је користан у наше време рад градске чистоће! Па без њих би се сви становници градова угушили вишеметарским слојем опушака и пивских конзерви. Људи који раде као чистачи су без сумње спаситељи наше „високе“ цивилизације. А друго, физички рад дозвољава да нам ум буде слободан за размишљање о важним стварима од којих зависи наш живот и срећа.

И уколико дозволите себи бављење неким занимањем које се сматра најнижим, а потом се догоди да будете награђени неким високим положајем – можете га прихватити али сада са новим, трезвенијим и здравијим ставом. Према речима писца Михаила Пришвина:

„Ризик који постоји радећи одређени посао је да можете изгубити ствараоца у себи и да останете обичан човек, нпр. рачуновођа, и да се унапред помирите са тиме и да прихватите такву улогу у животу. Тада можете да скочите у бездан изјавивши: „Па, добро, ако ништа – живећу као обичан рачуновођа“. И баш тада , када прихватите да живите на земљи као обичан рачуновођа, демони вас тада остављају и ви, као стваралац, постајете господар свог деловања и можете стварати нешто предивно.

Уколико ситуација беспарице у којој се налазите није узрокована губитком посла, већ са неуспехом у пословању, другим околностима, дуговима – препорука је иста – одрећи се шаблона, добро поразмислити, не бити лењ. Неке могућности сигурно постоје. А ако смо још и у стању да се смирено помолимо Богу – можемо да будемо сведоци и чуда.

Дакле, оно што је најважније је – духовни рад на себи и на уклањању проблема који су довели до ове ситуације. Чим постигнете одређени успех у раду на себи, искушење ће се завршити, материјална криза неће више бити толико изражена, а можда ће благостање бити веће него пре кризе…

аутор: Димитрије Семеник, православни психолог