— До удаје сам била уверена да никада нећу бити жена алкохоличара. Али, ево, пред вама сам. Ја сам жена алкохоличара, говори лепа тридесетдвогодишња жена. Назовимо је Света.
— А због чега сте ви тако чврсто обећали себи да се нећете удавати за алкохоличара? – питам је ја.
— Управо због тога што је мој отац алкохоличар. Нагледала сам се ја свога татице. Не бих желела да се тако „усрећим“.
— Како сте се упознали са својим будућим мужем?
Света се са задовољством отвара за разговор:
– Била сам у гостима. Пред крај вечере гледам, кад тамо у углу седи ”оно“ – у пијаном и јадном стању. Одмах сам пожелела да га спасим.
Више пута сам чула овакав (или сличан) израз – ”оно” у односу на мужа управо од жена чији су мужеви болесни алкохоличари. Зашто те жене воле овакве изразе, не знам. Да ли зато што одбијају да мужа признају за мушкарца, или пак негде у дубини своје свести он за њих уопште и није брачни партнер већ објекат за спасавање?
— И шта сте тада ви предузели у гостима? – настављам разговор.
— Позвала сам такси, буквално га унела у ауто и послала кући.
— И ви мислите да сте га тиме спасли?
— У сваком случају била сам спокојна и уверена да “то чудо” те вечери више неће упасти ни у какву „ситуацију“.
Размишљам о Светиним речима: „спокојна и уверена”. Могуће је да се у њима крије одгонетка њеног брака.
Могуће је да се код Свете из било ког разлога лако појављује узнемиреност. Да би некако изашла на крај са својим унутрашњим немиром, потребно јој је да сместа нешто учини. Узгред, Света и није нешто нарочито уверена у сопствену вредност. Она не верује да је вредна пажње и вредна као особа. За потпору сопствене вредности потребни су јој подстицаји споља. Потребно је да те други људи похвале, да те вреднују као добру особу. И ево, она спасава мушкарца кога види први пут, а награда је — веће самоцењење. Могуће је и да се јавила неисказана помисао: „Ето какав сам ја мајстор свог заната! Други људи би га можда заобишли а ја сам га спасила. Ја сам херој”.
Но, наш разговор се наставља.
— Колико је мушкараца било на тој вечери?
— Десетак људи.
— Да ли је неко покушавао да вам се удвара?
— Да, али су ми се учинили досадни, незанимљиви.
Света даље прича како ју је будући муж док је био трезан привукао тако сјајним странама своје личности.
Међутим, ја размишљам о нечему другом. Ако је, дакле, жени суђено да се уда за алкохоличара, онда ће од њих десеторице, чак и између двадесеторице мушкараца она изабрати управо њега.
Шта се заправо догодило на тој седељци? Он је дозволио себи да испадне слабић, да буде беспомоћан, чак и неспособан да се држи на ногама, њега су „унели” у кола. Она је показала своју бољу страну — спасавала је, саосећавала, одлучно деловала. Супротности су се среле.
Прича о њеном животу
Још у најранијем добу, Света је сопственим очима гледала како је њена мајка поступала управо у таквим приликама. На седељци је учинила управо то што је радила и њена мама. Лекције научене у детињству претварају се у аутоматске реакције. Мушкарац не може да се побрине о себи — то таквим женама какве су Света и њена мама представља сигнал да се побрину за њега како би му осигурале безбедност. Најважније у свему томе је што су жене задовољиле своју потребу да некога спасавају, да некоме послуже, да преузму туђу одговорност на себе. Суштински, то је спадало у домен његове одговорности — да одговара за последице опијања чак и да се уплео у неку типичну неприличну ситуацију. Он заправо ту одговорност скида са себе, док је она прихвата. Крпа је пронашла своју закрпу.
Установљено је да се око 60% ћерки алкохоличара удају за мушкарце који су већ оболели, или пак за оне који ће тек оболети од алкохолизма. Тенденција се не нарушава чак ни ако се мајка развела од ћеркиног оца (Seattle M., 1987). По становишту психолога, тај животни сценарио се записује у подсвести девојчице веома рано — до шесте године (Берн Э., 1992).
Света је деловала у сагласности са својим животним сценаријем. Слика коју је видела у гостима била јој је болесно позната још из детињства: пијани беспомоћни мушкарац. Кроз читав живот, њена мама се малтретирала са њеним оцем. Неговала га је, спасавала, дајући ћерци скривену поруку да се управо у томе садржи предназначење жене. Да ли је мама успела да спаси мужа? Не, али је сценарио већ био формиран. Преправити тај животни сценарио је прилично тешко, мада је у принципу могуће.
Сви се ми осећамо лакше у познатој ситуацији, сигурније него у непознатој. А Света се нашла у добро познатој ситуацији – она се са мамом заједно борила за да отац буде трезан. То јој није успело у детињству. Тиме се код ње јавила још јача жеља да поново одигра сличан животни сценарио, само овог пута са срећним расплетом.
Илузије
Жене алкохоличара силно верују у снагу љубави, као и у то да ће оне сигурно успети да „преваспитају” своје мужеве. На примеру сопствене породице, па чак и из примера историје човечанства може се видети да је немогуће променити и преправити човека Једино сâм човек може променити себе, а не неко други. Међутим, све жене верују у своју моћ, све мисле да оне могу да „обликују ” мужеве. „Ја сам те обликовала из онога што си био…” Такве жене су у власти илузија.
Илузије се појављују онда када се човек судари са непремостивим препрекама. Саме илузије доводе до још већих проблема. Пре или касније, неопходно је прихватити реалност. То бива болно, али другог пута нема.
Глад за љубављу и самовредновање
Без обзира на сјајна постигнућа у спољем свету и успешност на послу, Света има веома ниско вредновање себе, ниско самопоштовање. У дубини душе она себе није сматрала ни способном, ни талентованом, нити вредном љубави. Она је себе као од шале уме да назове „идиотом“ (тако лоше изражавање о самоме себи није добро чак ни у шали). Света није умела да прима поклоне и комплименте. Снебивала се, чак ју је било и срамота, као да је она недостојна пажње или комплимената.
Међутим, да бисмо боље разумели зашто се Света тако понаша сада када је одрасла, потребно је да се осврнемо на њено детињство. Болест од које болује Светин отац спречава га да испољи своју родитељску љубав. У стварности, и мама и тата јесу волели своју ћерку али су били толико окупирани проблемима које алкохол доноси у породицу, да им није било до ње. А Света није доносила проблеме у кућу (дете као да је осећало да тих „лепих“ ствари у њиховој породици има и превише) — добро је учила и била је више него одговорна за своје године. Изгледало је као да такво дете и нема потребе за посебном пажњом и доказима да је вољено. Међутим, истина је у томе да свако дете има потребу за тим. Тако је код Свете настао недостатак љубави у родитељском дому. У тренутку одрастања, она је била гладна љубави.
Несвесно, такве девојке бирају себи за мужеве проблематичне, а често и лакомислене мушкарце — алкохоличаре, промашене, који повремено завршавали у затвору, непризнате геније, разведене, удовце са децом… Такав ме неће оставити, заваравају се оне. Типична несрећна удаја од првога дана. Недостатке мужева оне виде, али понекад им то иде на руку. Из њихових недостатака могу се извлачити потврде своје вредности: „Ја сам боља од њега, ја се не опијам”.
Ниско самовредновање, недостатак самопоштовања, недостатак уверења да оне као жене могу бити вољене или обдарене талентима —то су психолошке особине жена којима прети несрећна удаја.
Било би добро да се почне са бригом о себи
Пре но што се учини било шта уместо другог, а не за другог, упитајте себе: Чији је то проблем? Ако је то његов проблем тада немојте журити да га натоварите на своја крхка плећа.
Размислите о својим ограничењима, о границама своје личности. Потребно је сагледати јасно где престајете Ви, а где почиње други човек.
Обично, када односи нису складни корисно је преиспитати границе. Границе — то су дефинисане тачке које гласе: „Ето, дотле ја могу да идем. Ето то је то што ћу ја да урадим за тебе, а ово је оно што ја нећу никада чинити, а ево ово нећу нипошто да трпим од тебе”.
Шта чинити са самовредновањем? Здраво самопоштовање је једноставно поверење у сопствену вредност. Оно зависи од тога какво је било Ваше детињство, од тог склопа околности. Али сада када сте Ви одрасла особа, ви не морате да живите по сценарију написаном још у детињству. Једноставно реците себи: „Ја нисам гора од других”. А да се не бисте уобразили и постали горди придодајте: „Али нисам ни боља од других. Ја сам просто особа која има своје људско достојанство”.
Свакако је потребно да се изборите са неким својим страховима. Сопственим снагама је то тешко. Постоје групе самопомоћи попут Ал-Анон-а, постоје и познанице које су у сличној ситуацији као и ви. Не устручавајте се, упитајте пријатељицу: „Да ли и ти такође полудиш попут мене када се твој муж негде задржи?” Причајте са људима којима верујете. Најзад, постоји и психолошка помоћ.
Добро би било и да научите како да без агресивности заступате своје ставове.
Не постоје никаква правила о томе кога смо дужни да волимо, а кога нисмо, нити правило са ким морамо да градимо узајамне односе, а кога да избегавамо. Управо су нас сопствене грешке на том путу и начиниле онаквима какви смо данас. Дакле, није све било узалуд. Превладавали смо тешкоће и духовно напредовали.
Седите са својим вољеним у погодном тренутку и расправите с њим шта вам је од њега потребно. Само немојте говорити: „Мени је потребно да ти престанеш да пијеш”. Потребна вам је његова љубав? Тако му и реците. Ако ви сами не можете да га волите а да знате да ваши захтеви неће бити испуњени, у том случају на вашем месту ја бих рекла следеће: „Ако ти не престанеш да пијеш, ја нећу више моћи да те волим”.
То је практична формула: „Ако ти радиш тако, ја сам принуђена да урадим овако”. Само немојте обећавати оно што нећете урадити, не претите му разводом. Јер, ко ће вас после тога схватати озбиљно?
Научите се да задовољавате своје потребе. На крају крајева, у животу је веома мало таквих ситуација које је могуће побољшати а да се при том не позабавимо самима собом и ако не будемо давали себи оно што нам је потребно.
Аутор: Валентина Москаленко, психотерапеут, доктор медицинских наука.
Превод: монах Киријак и Миодраг Рођенков
Извор: Перејит.ру
Коментари