Одговара Димитриј Авдејев, руски православни психијатар:
Хипноза се, нажалост, широко примењује у званичној медицини, користе је управо психотерапеути.
Присталице примене хипнозе и њених метода (хипнотичког транса) говоре о откривању посебних психосоматских канала за време примене хипнозе, о њеном утицају на човекову психу (заобилазећи критички фактор свести – „без кочница и препрека“), о откривању резервних могућности организма, и о потресним терапеутским ефектима.
Као специјалиста, са сигурношћу тврдим да нема никаквих посебних ефеката. А ако и има некакве „користи“ од хипнозе, још није познато какве могу да буду дугорочне последице, шта све она може да „дозове“ у будућности… Тачније, зна се, и то чак поуздано. Хипнотизери, у најбољем случају, на то и не помишљају.
Хипноза је насиље над људском душом.
На пример, у трећем стадијуму хипнозе сомнамбул (хипнотисани човек) у свему се беспоговорно потчињава свом „гуруу“: може да види, да чује, да осети непостојеће предмете, људе (халуцинације); може да не осећа бол; да открива скривене мисли, осећања и жеље.
Узгред, постоји такозвани ефекат постхипнотичког утицаја. Тада се упутства хипнотизера извршавају извесно време после сеансе.
Колико је оправдано лишити човека критичког мишљења и свесног расуђивања, чак и на кратко време, чак и, рекло би се, са добрим намерама? За то нема оправдања.
Човек је највећа тајна, и нама грешнима просто није дато да знамо и да видимо шта доживљава душа у хипнотисаном стању и шта се догађа у дубинама човековог духа.
Православљу су стране методе које на личност делују присилно. Ниједан светитељ није исцељивао човека у измењеном стању свести. Угодници Божији су кротко и смирено пројављивали дар исцељења, који су добили од Господа због светости живота.
„Та хипноза је ужасна ствар. Пре су се људи плашили хипнозе, бежали су од ње, а сада се одушевљавају њоме… и извлаче корист из тога“ (преподобии Нектарије Оптински).
„Сва несрећа је у томе што то „знање“ улази у наш живот под маском нечега што људском роду може да донесе огромну корист“ (исти светитељ).
„Хипноза је зла, нехришћанска сила“ (преподобни Варсануфије).
„Ако ви, оставивши Бога, прибегнете магнетизму (магнетизам – руски архаизам који значи хипноза, хипнотизерство) – противприродном средству – ја вам онда више ништа не могу рећи“ (преподобни Макарије).
Протојереј Григорије Дјаченко истиче да су у давна времена хипнозу користили магови и врачари. И јеромонах Серафим (Роуз) разобличавао је коришћење хипнозе.
Епископ Варнава (Бељајев) писао је: „Не може се порећи да они (хипнотизери) то чине уз помоћ духовних сила, али то су демонске силе“.
Треба рећи да хипноза временом постаје попут наркотика.
Дешава се да стално исти људи иду од једног до другог хипнотизера, желећи да што чешће доживе „необична“ стања (то је такозвана хипнофилија). Како ми је жао тих људи! И какав злочин чине они који их доводе у такву зависност!
Постоји, такође, и хипноманија. Овај термин означава значајно повећање сугестибилности човека према хетерогеним утицајима (утицајима других особа).
Последњих година у стручној литератури појавило се много публикација које сведоче о дезорганизацији човекове психичке активности после честих примена дубоке хипнозе.
Аутор: Димитриј Авдејев, руски православни психијатар
Извор: „100 питања православном психотерапеуту“, издавач Ризница, Земун, 2012.год.
Припрема за сајт: ИмаНаде.орг
Референце:
[1] Текст о. Владимира Јелисејева објављен је на српском језику у књизи Јање Тодоровић „Од звезда ка Богу“ (Манастир Ћелије, Ваљево, 2000,2.изд. 2005).
Благодарим