Несаница је врло раширена тегоба. О томе говори и податак да 10% свих рецепата који се преписују за медикаменте чине средства за спавање.
Поремећаји сна могу настати као последица неуротичних поремећаја (како се обично каже „на нервној бази“), психијатријских и неуролошких болести. Депресија је често праћена константним поремећајима сна.
Да је несаница увек показатељ неке болести? Не, није увек тако. Она често настаје због промене временске зоне на коју је човек навикао, места или услова за спавање. У вези са тим треба анализирати низ околности повезаних са здрављем, режимом рада и одмора и по могућству уклонити узроке који су изазвали поремећај сна.
Посебно ћу указати на то да ја најраширенији узрок поремећаја сна – нервна напетост, стална нервоза, „кратак фитиљ“. Добро је познато да човек може да обави велику количину посла, да много тога стигне и да притом сачува унутрашњи мир. Нервна напетост о којој се ради у овом случају је често проблем личности, а не услова тешке стварности која нас окружује.
Разликују се поремећаји приликом успављивања, поремећаји дубине и дужине сна, поремећаји буђења и дневна сањивост. И јасно је да сваки од ових облика пормећаја доноси масу проблема.
Сан је осетљив морални барометар. Он се мења (погоршава се, побољшава се) у зависности од нашег духовног стања. Добар, чврст сан даје Господ.
На основу искуства знам да када због различитих узрока човек жртвује вечерње молитве он жртвује и добар сан. Лоше се спава после рђавих разговора, после грехова који муче душу. „Сунце да не зађе у гневу вашем“, поучава нас Свето Писмо. Човек треба да иде на починак помиривши се са свима (лично или уколико то није могуће због одсуства контакта са особом – молитвено).
За време лекарског пријема оним пацијентима чије је срце отворено за веру понављам добро познате истине: треба да се молимо ујутру и увече, да закрштамо пред починак собу и постељу, да пијемо свету воду и кропимо њоме дом, да читамо Јеванђеље, да призивамо у помоћ Светитеље и Анђела чувара, да позовемо у кућу свештеника и да освештамо стан (ако није освештан), да с вером и покајањем прибегавамо Тајнама Цркве. Једном речју, треба живети хришћански.
Ако вам се не спава – дозволите себи да не спавате. Не оптерећујте се мислима о сну и о његовом брзом наступању. Често човек више пати од секирације због несанице него од ње саме.
Индивидуалне потребе за одмором и сном су различите код сваког конкретног човека. Важно је ослушкивати себе, познати себе и решити колико је времена потребно за сан. Једном човеку је неопходан ноћни сан у трајању од осам сати, другом је довољно шест сати. Ако, на пример, ови људи замене места, први ће осећати тегобе због недовољног сна, а другог ће намучити тако дуг сан.
Касно вече је време за мирна дела и лагане разговоре. Прошетајте пре спавања. Одреците се обилне вечере. Проветрите спаваћу собу. Кревет не треба да буде превише мек. Висина јастука треба да буде таква да максимално помогне природности положаја и опуштености мишића. Постоје запажања да постељина тамних тонова помаже умирење нервног система.
Пред спавање се може попити пола чаше топле воде и појести кашичица меда. Истуширајте се топлом водом или загрејте ноге у кади. Од давнина је позната корист парног купатила за отклањање напетости и побошљање сна.
Ако вам не долази сан немојте се мучити. Смирите се, помолите се, удишите свеж ваздух, попијте гутљај свете воде. Ако проблеми са сном нису повезани са неком озбиљном болешћу, сутра ће сан сигурно бити чвршћи, дубљи и дужи.
Рећи ћемо нешто детаљније о лечењу медом. Његова ефикасност је опште позната; оно даје врло добре резултате приликом неурастеније, нервне напетости, после обављања дугог и психички тешког посла.
Бугарски научник Стојмир Младенов нуди следећу шему лечења медом: 100-120 грама цветног меда од пчела дневно у току 2,5-3 недеље. Ујутру и увече треба узимати по 30 грама меда, а после ручка 40. увече мед треба растворити у чаши хладне воде и пити пола сата пре спавања. 10-12 дана од почетка лечења болесници или особе са поремећајима који су наговештавали болест по правилу добро спавају, појављује се бодрост, повећава се радна способност.
Да ли човек може самостално да узима таблете за спавање? Наизглед, ништа простије, човек узима таблету и тоне у сан. Међутим, ни из далека није увек све тако просто и дивно. Као прво, особа се тако навикава на већину препарата за спавање. Она временом више не може да спава без таблета и стално мора да повећава дозе. Као друго, погоршава се њено расположење и следећег дана, а посебно у првој половини, она осећа тежину у глави, смањену радну способност, настаје осећај разбијености. Као треће – ремете се механизми природног сна и да би се нормализовали потребно је време. Зато препарате за спавање треба узимати само по лекарској препоруци.
аутор: Димитријев Авдејев, психијатар, психолог
Коментари