Како наћи праву особу? (питање психологу)

Поштована,

Ја, заиста имам “проблем“.. Кад год упознам неког дечка, сваки пут изнова желим да остваримо лепу везу. Увек “налетим“ на дечка који то не жели.

Врло често због тога патим и питам се једно те исто “Зар је могуће да ми се увек тако дешава?“ Некад се осећам тако несрећно и плашим се да ће увек тако бити..

За себе мислим да не тражим пуно, желим да пружим љубав и да ми је неко узврати.

Дајте ми неки савет, јер више не знам ни како да се поставим у свему томе.. Унапред захвална..

 

 

ОДГОВОР ПСИХОЛОГА

 

Помаже Бог,

Хвала што сте били вољни да искрено напишете о овом проблему који је јако чест, и, рекла бих, све чешћи из генерације у генерацију. Као да се на наше очи испуњавају речи из Светога Писма да ће „охладнети љубав многих“.

Нисте ми рекли да ли сте активни верник – да ли идете редовно у цркву, на Литургију, да ли живите црквеним животом, исповедате се и причешћујете, молите.

Ово питам због тога што се мој савет разликује у зависности од тога да ли је особа која ме пита стварно верујућа особа или није.

Уколико јесте активни верник, онда имамо шире и боље могућности на располагању, из простог разлога што искрено верујућој особи сам Бог помаже и то Бог који је Сведржитељ (Онај који „све држи“ – и небо и земљу, а без Његовог допуштења или Промисла се ама баш ништа на овоме свету не догађа). Господ је близу особе која му се обраћа за помоћ и која излива Њему своје патње, неостварене жеље и чежње али истовремено уз потпуну спремност да прихвати Његову Вољу без обзира да ли се она поклапа са нашим жељама или не. С потпуном вером да Господ сам боље зна шта је нама потребно. Тада Господ уређује околности које ће за Вас у сваком случају бити добре, имаћете мир и радост, биће вам добро са собом.

Зато кажем да у том случају имамо шире и боље могућности него да сте особа која неодређено верује да постоји „нешто“ , или обичајно верује у Бога неке вероисповести у којој је крштена – у том случају имамо само на располагању одређена психолошка знања и могућности које , саме по себи, не могу исцелити човекову душу и решити проблем. Могу помало да припомогну, да човеку у неком периоду мало олакшају и понешто разјасне, али кажем – не могу човеку помоћи да препозна куда да иде и како ствари у овом свету заиста функционишу, већ се човек креће из неке своје тренутне фантазије о овом свету, срећном животу и љубави у другу, истражује живот путем покушаја и погрешака.

 

Православно верујуће особе, које активно живе своју веру ( што значи да се труде да врлински живе, да се уче молитви, да иду на недељну Литургију, да се клоне греха и непотребних испразних привезаности за овосветске трице и кучине, да се за боре са својим страстима, исповедају своје грехове, читају духовну литературу….), оне знају да је Бог пред нас оставио два пута:

• Брачни пут – да оснујемо породицу и тако се заједно спашавамо.
• Монашки пут

Ако смо препознали да ми желимо породичан живот, онда се из тог угла приступа и тзв. „везама“. Дакле, није циљ само имати лепу везу – циљ је наћи особу за цео живот, и то особу са којом ћемо делити оно најважније – веру у живога Бога, јер је брак тада једно духовно сапутништво, подршка у нашем духовном узрастању у Христу.

Православни људи знају да брак може бити заиста успешан и по овосветским мерилима (што значи: да се супружници међусобно воле, поштују, разумеју, да са пажњом се једно према другом односе, да се труде да у браку побољшају и мењају себе на боље, да без зависти и компетиције се радују успесима свог супружника, да стављају свог супружника на прво место а не своје прохтеве, итд) само уколико се муж и жена труде да што више живе у Христу и да следе Његове Заповести.

И сам Господ нам је рекао да је то једини пут за остварење чак и овоземаљских радости: „Иштите најпре Царство Небеско, а све остало ће вам се приложити“.

Да се вратим на Ваше питање – успешну везу која ће водити лепом благословеном православном браку можете имати само ако Вам је Бог да и ако Ви са своје стране учините све што је до Вас да покажете Господу да сте спремни за таквог супружника и вољни да уложите пуно труда и рада на себи за такав један подухват, а то подразумева:

1. Да кад год осетите велику усамљеност праћену великом жељом да нађете особу са којом бисте имали благословен брак (духовно сапутништво ка Христу) – да се што дуже и што усрдније помолите Господу. Кажите му како се осећате, колико Вам је тешко, колико патите и колико сте усамљени, и потом додајте : „Ти сам Господе знаш шта је мени потребно, боље него и ја сама, и само ако је Теби угодно, пошаљи ми особу коју си мени наменио. Ако то није овај тренутак, помози ми да сачувам себе и душевно и телесно за тај тренутак, дај ми стрпљења и мира у души мојој. Упути ме шта да чиним да будем достојна правог човека.“

Слушајте шта Вам Господ кроз околности говори и трудите се да на духовном плану што више узнапредујете, и уз то искористите ово драгоцено међувреме док Вам Господ не доведе праву особу да позавршавате све оне ствари које би вам касније, у брачном и породичном животу, били тешки „репови“ у животу: ако студирате – завршите факултет, ако нећете да студирате – потрудите се да нађете посао и да се осамостаљујете, ако не знате да кувате – пробајте да научите пар јела, да знате који програм на машини за веш је за коју врсту веша, похађајте часове језика ако сте то од раније планирали, ако имате прекомерну килажу или неки здравствени проблем – позабавите се обзиљно и дугорочно њиме. Ако имате неки психолошки проблем или проблем у комуникацији – распитајте се за неки добар комуникацијски курс, или неке психолошке групе (наравно, уз опрез, јер има свачега што се нуди под етикетом „комуникацијске вештине“ и „психологија“).

 

2. Размотрите што је објективније могуће, постоји ли нешто у вези са Вама (Вашим понашањем, изгледом, облачењем, телесним ставом, хигијеном, начином на који ступате у контакте са људима, како разговарате, како се шалите …) што може бити одбојно некоме са стране. Можда пребрзо желите да са неким остварите блискост, можда се превише трудите да се некоме допаднете, можда се превише узбудите од потенцијалне могућности да Вам се оствари жеља да имате везу па се у контакту са особом супротног пола понашате претерано, нападно, брбљиво, или пак ћутљиво, можда шаљете потпуно супротне сигнале од оних које желите (нпр. сигнале да бисте пристали на било какву везу, а не на озбиљну везу, или сигнале да уопште не цените себе већ да се сматрате безвредном, смешном или смотаном). Ако сте се препознали у нечему од набројаног, онда је добро да најпре порадите на себи, на тим својим социјалним вештинама и на осталим стварима које се могу побољшати.

То је неопходно не само зато да бисте нашли дечка, већ ће Вам то бити неопходно и да одржите брак.

Мислите о поправци себе из угла будуће жене која се налази у браку, јер налажењем праве особе и удајом не престаје потреба да будемо на адекватан начин у контакту са другим и са самом собом. И у браку се може бити веома усамљен, несрећан и несхваћен као и кад смо сами.

 

3. Идите на места где можете наћи особу за православан брак. На пример – у оближњем манастиру или парохијској цркви понудите се да тамо на неки начин помогнете (нпр. да послужујете кафе после недељне Литургије), ако постоји нека заједница при храму која посећује домове за незбринуту децу или старе особе – ако вам тако нешто „лежи“ , прикључите се.

У Београду, рецимо, постоји црквена организација „Верско добротворно старатељство“ (starateljstvo.rs ) којима су потребни волонтери за народну кухињу (поделу куваних оброка за бескућнике и сиромашне), затим волонтери за милосрдне посете домовима и болницама.

Такође, постоји манастир Сланци код Београда (http://www.manastirsvetistefan.org/) коме су потребни волонтери који недељом припремају оброке за више стотина бескућника, тако да има пуно младих који долазе суботом поподне у манастир да помогну да се оброци припреме, а ту су и недељом да након Литургије помогну.

 

4. Питајте Вашег свештеника код кога се исповедате да ли познаје неку особу која би можда вама одговарала за брак. Ово није срамота, јер нисте једини. Познајем неколико свештеника који самоиницијативно то питају своје младе парохијане за које знају да су црквени, верујући људи и у годинама када би требало да оснивају породицу.

 

5. Прикључите се на православни интернет форум – препоручујем форум сајта Светосавље (svetosavlje.org), само будите са свим интернет форумима нарочито опрезни, јер се људи често представљају онаквим какви нису, и то што се нешто зове православни форум, не мора да значи да на њему учествују искључиво здраво православни људи. Дакле, ово предлажем али уз велики опрез. Ако се тако са неким и упознате, настојте да се што пре и уживо видите (наравно, на јавном месту и по дану), како се не би превише развијале нетачне фантазије о другој особи, јер наша свест брзински попуњава сопственим измишљеним садржајима представу о другој особи, посебно када је познајемо само преко тастатуре јер тада непознатих варијабли има много више него кад особу најпре упознамо уживо у неком социјалном контексту.

 

На Ваше питање да ли ћете наћи особу за себе, Бог има три одговора:

1. Да
2. Не
3. Не још.

Врло је могуће да је овај одговор под три и Ваш одговор у овом тренутку у Вашем животу и да је потребно да још нешто урадите у наредном времену како бисте, када Вам Господ пошаље особу коју Вам је наменио, били спремни да са њом остварите здрав, нормалан и испуњавајући однос љубави.

Кад год Вам дође на ум питање „Зашто ми се љубавни неуспех опет и изнова дешава“ свесно преусмерите своју душу и ум на питање Господу : „Шта је то што још желиш да урадим, да поправим код себе у свом духовном животу или да научим како бих била достојна особе коју ћеш ми послати“.

Не истрчавајте са својим срцем пред свакога ко Вам се учини да би могао бити онај прави. Када Вам Бог буде послао особу за Вас – то ће изгледати потпуно другачије него што је све ово до сада изгледало, између осталог и зато што ћете и Ви сами бити другачији. При том, имајте у виду да тај период чекања може да буде и прилично дуг – може да траје неколико недеља, месеци, али може да траје и 10 година, колико год Вам то можда звучало предуго. Господ зна најбоље, а на Вама је да радите оно што је до Вас.

Тренирајте своје срце да буде стрпљиво, да се не излеће и не баца бисере пред сваког – то учење стрпљења и смиреног прихватања Божије Воље, као и активног структурисаног чекања да се Божија Воља оствари за Вас је нешто што ће Вам бити од непроцењиве користи и у брачном животу и у духовном развоју.

За крај Вам предлажем да прочитате овај веома користан текст једне православне ауторке:

Зашто се венчати баш са православним супружником

 

И да прочитате део одговора који сам писала на другачије питање, али ми се чини да би Вам могао користити:

Емотивна веза са ожењеним човеком (питање психологу)

 

И још:

Разлози за уздржање од блуда, поред тога што „Бог тако каже“

 

 

Желим Вам да духовно растете у овом посебном периоду Вашег живота док чекате да Вам Господ пошаље Вашег духовног и брачног сапутника.

 

Уредник сајта Има наде