Руски православни кризни психолог Михаил Хасмински, радећи у православном центру кризне психологије при храму Христовог Васкрсења (на Семеновској у Москви), имао је прилике да разговара са пуно људи који су долазили у стању животне кризе – од брачних, породичних, родитељских, преко младалачких, студентских криза до криза у вери.
У овом кратком видео снимку Хасмински појашњава како правилно изаћи из кризе тј. који је први корак.
На овај снимак православног психолога кратко бих додала следећи коментар:
Није случајно нагласак на речи „правилно“, јер то је најчешће онај елемент који нам недостаје.
Понекад нам се чини да смо изашли из кризе, али смо заправо направили неки одбрамбени механизам који нам је помогао да преживимо кризу, међутим, у новим животним околностима смо себи придодали нов проблем решавајући претходни.
Или се догађа да особа током патње током кризе која јој постаје неподношљива развија тзв. „секундарну добит“ – увиђа да такво тескобно стање доноси и одређене погодности (блиски људи поклањају више пажње и саосећања, не захтевају од особе да преузме своје дужности и одговорности у породици, има алиби за избегавање доношења важних животних одлука, затим алиби за животне недаће и неуспехе, итд).
Да бисмо заузели правилан став према кризи потребно је најпре да као хришћани знамо да се ништа, ама баш ништа на овом свету не дешава мимо – или дејства Божије Воље или Божијег допуштења.
Знати разликовати шта је шта и који су разлози невоља које су нас снашле су кључни елементи за излазак из кризе на правилан начин – тада ћемо не само изаћи из животне кризе већ ће и наша вера у Божије старање о нама изаћи зрелија и чвршћа.
Уредник сајта Има наде
***
***
КАКО ПРАВИЛНО ИЗАЋИ ИЗ КРИЗЕ?
Добар дан.
Догодило се и догађа – човек је доспео у неку кризу. Узмимо на пример, развод, или лоше односе у породици.
Шта можемо да урадимо да се криза реши на неки начин?
Добро. Туговали смо, треба да следи неки поступак, одређено деловање, мењање себе. Рецимо, ако дете падне, ми сачекамо да се исплаче, не забрањујемо то. Међутим, чекамо да се подигне, отресе прашину и крене даље. Тада ћемо и сматрати да је дете научило да превазиђе неку невољу, повреду.
Исто тако је и са кризом.
Међутим, стручњаци који помажу људима, психолози, јако често виде другачију слику: човек је пао, али не жели да се подигне.
То јест, он плаче, рида, пати, али не жели да се подигне. Ако се не буде подигао, он и неће превазићи ту ситуацију.
На пример, у поменутом разводу, ако је развод већ решена ствар, не треба само жалити себе, иако је и то понекада могуће и неопходно, већ треба и ставити тачку на све.
Или поћи и потрудити се на помирењу.
У случају смрти блиске особе, није довољно само патити, потребно је нешто учинити и за свог ближњег, тј. дела милосрђа, молитве за упокојеног, а не само самосажаљење које затим прелази у навику и затим човеку још теже. Формирао се образац понашања. То је прилично озбиљан проблем. То наноси штету самом човеку, штети онима који су поред њега. То доноси тзв. „секундарну добит“ особи која пати, њој постаје тешко да се тога одрекне.
Још једном понављам: треба и туговати и плакати, али је притом неопходно делати.
Сећате се приче о жаби која је упала у млеко и изашла тако што га је претворила у маслац. Мислим да су људи који су измислили ову народну причу управо ово и имали у виду, да управо тако човек треба да поступа у животу. Човек не треба да се бави само патњом. Потребно је да се малозамислимо над овим, како вам ово може бити од помоћи.
Хвала вам.
Аутор: Михаил Игоревич Хасмински, руски кризни психолог
Превео за ИмаНаде.орг: Станоје Станковић
Коментари