Тешка и болна тема о којој је такође потребно писати на нашем сајту. Уз овај текст руског психолога Екатерине Бурмистрове, једино бисмо могли додати да, уколико жена доживи спонтани побачај да свакако треба да спроведе и одређене медицинске тестове како би се, уз Божију помоћ, открио евентуални медицински узрок који се може лечити и отклонити.
У протеклим годинама од неколико брачних парова сам чула да су имали спонтане побачаје услед једног специфичног обољења под називом „тромбофилија“ – које је кобно за сваку трудноћу уколико се правилно не лечи. Богу хвала, дијагностикује се, лечи и држи под контролом прилично лако.
Што се психолошког аспекта проживљавања спонтантог побачаја тиче, психолог Екатерина Бурмистрова даје добре савете и смернице. О овој теми би свакако требало још разговарати и писати.
Уредник сајта Иманаде.орг
Како преживети изненадни губитак трудноће?
Многе жене нису у стању да се брзо изборе са болом, прихвате оно што се догодило и наставе да живе. Можда је за тако нешто потребно доста времена.
Дешава се да не долази до свести одмах оно што се догодило. Највероватније је да ће до планираног датума порођаја бити веома тешко. Са почетком трудноће покреће се низ хормонских реакција и док се процес не заврши, то ће се на један или други начин одражавати на психу, посебно ако се угашена трудноћа није завршила побачајем, већ оперативним извлачењем плода.
Ретко се догађа да ово тужно место у биографији остаје у прошлости. Жена се непрестано враћа на њега и покушава да пронађе неко објашњење. И јако често покушај да се открије зашто се тако нешто догодило управо њој наноси снажнију трауму од самог губитка трудноће.
Често се изненадни прекид трудноће доживљава као животна катастрофа: „Ако нисам могла да изнесем здраво дете, значи да са мном нешто није у реду, ја ништа не вредим“.
Жена може годинама себе да кажњава за то што је дошло до спонтатног прекида трудноће која није била жељена, измисливши мистичку везу: „Нисам желела дете и оно није преживело“. Треба рећи да ако би се трудноћа могла прекинути силом сопствених мисли, на свету би се појављивало не више од 30% деце јер скоро свака жена пролази кроз период неприхватања трудноће.
На основу своје психолошке праксе могу рећи да спонтани прекид трудноће најтеже подносе људи који су све прецизно планирали годинама унапред. Рецимо, трудноћа је планирана након реновирања стана, неког степена у каријери, итд. Такви људи неуспелу трудноћу доживљавају као глобалну катастрофу, рушење свих планова: „Како сада то?! Све смо урадили правилно! Престали смо да пушимо пре годину дана, правилно се хранили, све радили како наука каже и одједном – ово?“
Како се носити са губитком? Као прво, важно је разумети да није потребно пожуривати догађаје: време заиста лечи.
Као друго, жени која је изгубила дете неопходан је неко са ким може да прежали тај губитак – најбоље са неким ко из личног искуства зна о чему се ради и ко је у стању да је задржи од исувише дубоког копања по себи. Можда може да буде потребна и стручна помоћ психолога, психотерапеута.
Није потребно журити са наредном трудноћом – далеко да је она увек у стању да „излечи“ губитак.
Међутим, пребацити одговорност на другог, непрестано ићи по лекарима, покушавати са достизањем 100% здравља такође није од користи: то може постати узрок поновног неуспеха изношења трудноће до краја. Неопходно је пронаћи „златну средину“.
Као и свака трудноћа и та, нека макар и трајала само неколико недеља, чињеница је наше биографије, не само личне, већ и породичне.
У таквој ситуацији су на тесту супружнички односи. Као свако искушење – оно или зближава или раздваја. Мужу је неопходно да схвати сву јачину жениних осећања, а она са своје стране не сме да губи контакт са супругом, не сме да се затвара у себе.
Мени се допало шта је један искусни лекар рекао жени која је прошла кроз слично: „Не размишљај много о томе. Да, тако се догодило. Зашто – ти то не знаш. Али највероватније је да се то неће догодити.“ Без обзира на развој савремене медицине, ми као и раније нисмо у стању да контролишемо све што је у вези са трудноћом. Она се јавља не по нашој вољи, и не по нашој вољи она може и да се прекине.
Најчешће узроци прекида трудноће остају непознати. Догађа се да се прекид трудноће дешава због прехладе или због јаког стреса. Међутим, код десетина других жена она се лепо развија уз присуство тих истих вируса, људи преживљавају невероватне стресове током целе трудноће и рађају здраву децу.
Веома је важно да жена не доживи оно што се догодило као лични неуспех. Потребно је удаљити се од става „Ја нисам могла“, рекавши себи: „Не знам зашто се тако догодило, али знам да није случајно. Не знам шта да радим даље. Али знам да ме Господ неће оставити.“
Аутор: психолог Екатерина Бурмистрова
Превод за Иманаде.орг: Станоје Станковић
Руски извор: Фома.ру
Коментари