Наставак текста о избору супружника који имају озбиљне проблеме или зависности.
Први део текста можете прочитати ОВДЕ.
* * *
Њена младост
Многе жене бирају себи за мужеве онакве мушкарце који по спољашности или понашању подсећају на њиховог оца. Исто тако су и мушкарци склони да се жене са оним девојкама које их подсећају на мајку.
Избор се врши несвесно, на подсвесној равни. Ту лежи опасна замка. За стабилну породицу потребан је брачни партнер са једнаким људским достојанством, онај са којим је могуће делити одговорност за заједнички живот. Мамини синови и татине ћеркице – јесу инфантилни, незрели људи, неспремни да преузму одговорност. Они у браку остварују своје дечије фантазије: „Када одрастем, оженићу се тобом, мама”. За сада се још нико није оженио својом мајком. И то је добро. Такав брак би био осуђен на лоше узајамне односе.
Помињали смо да се у детињству код будуће невесте алкохоличара образовала неутољива глад за љубављу. Може се чак рећи и више од тога – неутољива емоционална глад.
У породици нису биле задовољене тако снажне емоционалне потребе као што су: потреба за додиром (нежношћу), одобравањем, охрабрењем, потреба да се буде прихваћен. Гладан човек је слабо дарежљив. Гладан ће бити задовољан и само мрвицама са трпезе живота. Могуће је да се због тога девојке и не удају већ ускачу у брак, беже од куће са својим алкохоличарима. Било какво зближавање, додир, оне примају за љубав о којој су дуго маштале: „Он само што ме је узео за руку, а ја сам му постала одана”.
Оне желе да верују како ће све бити добро. И верују, и иду у сусрет својим невољама са искљученим радарима који их упозоравају на опасност. Чак и такав знак да је „он тукао своју жену”, њима не пали лампицу за упозорење. Нови брак — то није живот на чистој страници папира. У нови брак човек уноси све своје старе проблеме и додаје нове, онолико колико у тај брак уноси своју личност; а личност – константна величина. Не верујете? Окрените се наоколо. Сетићете се не само једне жене која се развела од једног мужа-алкохоличара, удала се за другог — а и тај је испао алкохоличар. Познате су ми породице где су се људи и по 3-4 пута женили или удавали и сваки пут се показало да су супруг или супруга били алкохоличари.
Ниско самопоштовање са којим невесте ступају у свет одраслих, обавезно захтева подстицаје споља. Будући муж са проблемима – то је пројекат на којем је могуће испољити своје до тада потцењене заиста веома добре особине. „Ја ћу се постарати да му будем и верна, и одана, и добра домаћица”. Ако будући муж има деце из првог брака, може им она онда и заменити мајку. То је напросто прилика да се постане хероина. Упркос миту о злој маћехи, да се постане вољена друга мајка. Ето, тада ће ме он ценити.
Гесло невесте је: „Ја сам ти потребна? Узми ме”. А како то да њој не долази у главу: „А због чега ми је он потребан? Зашто бих му доказивала да сам ја — добра? Ја и тако у то не сумњам”.
Међутим, тако може мислити девојка са нормалним самопоштовањем и самоцењењем. Њој није потребно доказивати, она себе доживљава као добру. Друго оправдано питање девојке која има адекватно цењење своје личности могло би бити следеће: „А какве то моје потребе он задовољава?” Никакве. Дакле, он ми не треба”.
Жена може настојати да испуни све жеље и прохтеве будућег мужа само због тога да би добила подршку од споља за своје критично ниско самопоштовање. Самоодбацујућа љубав… Зашто бисмо одбацивали себе? Када ти већ саму себе одбацујеш, како онда очекујеш да те неће одбацити и он?
Тај страх да буде напуштена, да буде одбачена, страх да не припада никоме, је сам по себи и нагони на удају. Изгледа као да се њој у детињству није посрећило да искуси осећање пуне припадности оцу и мајци, већ су родитељи били дистанцирани. Припадати некоме или нечему – човеку, групи, колективу, породици, нацији — угодно је. Само, при томе не треба губити себе, не треба не-припадати самој себи. Када си са неким рађа се илузија да си јача, да је тако сигурније. Али, све је то само илузија. Те жене су толико пострадале у родитељском дому да су спремне да се одрекну реалности, спремне су да верују у илузије. Можда је у свету илузија и лакше живети. Ипак, распршивање илузија и судар са стварношћу су неизбежни. Што дуже пребиваш у илузијама, тиме је излаз из њих болнији.
„Уколико не успем да одвикнем мога Васу од вотке, онда ја стварно нисам ни за шта”, — ето до каквог осећаја сопствене безвредности је дошла Гаља, сеоски зоотехничар, 25 година. Она себе сматра за нулу, а Васу за штапић, који, будући да се примиче нули представља значајну величину. Придодаће на тежини и смислу живота ове младе и несумњиво талентоване, радне и достојне жене. Зар је заиста Гаљин живот ако није са Васом или са неким другим – потпуно безвредан? Мени то звучи невероватно. А она у то верује. Могуће је да су јој у детињству стављали до знања како је – празноглава, како је трапава. Тако је и поверовала у своју безвредност. А то је опасно.
Невесте алкохоличара су емоционално незреле особе. Судећи по личним исправама она има 25 година, а осећања су јој као у 12-тогодишњакиње. У њеној души веома велико место заузима страх да не остане сама, страх од будућности, немогућност да самостално стоји на ногама. Слично детету она обавезно мора да се за некога држи, мора да чезне за неким, њој је крајње нужан ослонац. Свима нама је потребна психолошка подршка, али не у том степену да бисмо озбиљно изјављивали: „Без њега не могу да живим”.
Постоји књига једног америчког аутора о томе како избећи самоћу, о улози мушкараца у животу жене. Допада ми се наслов те књиге: „Мушкарци су само дезерт”. Основна тема књиге састоји се у томе да је жена — сама по себи личност, да њен живот може бити испуњен у било каквим околностима – било у браку или без брака. Ако у њеном животу постоји и вољени мушкарац, то је прекрасно. Међутим, мушкарац је — само дезерт, а главно јело је — она сама (Friedman S., 1983).
Невесте, а потом и жене алкохоличара себе сматрају за додатак нечијем животу. Као да су оне прилог, а не главно јело. Понекад то изгледа симпатично: „Дозволите ми да Вам представим своју другу половину”. Зар не? Да ли Ви стварно мислите да сте само половина личности? Брак — то није збир двају половина. Брак — то је узајаман однос две целовите личности. Ако помножите једну половину са једном половином, као резултат ћете добити једну четвртину. Само ако се помножи јединица са јединицом, добиће се јединица, нешто цело, пуновредно. Невесте још не знају да су оне саме целовита личност, пуноважна и самостална особа.
Невесте, будите опрезне!
Ви играте веома опасну игру која се зове: „У почетку ћу се удати за мушкарца, а потом ћу од њега начинити човека”. У тој игри невесте су у безнадежном положају. Ваш будући муж пије и нема намеру да се обрати за помоћ у вези са лечењем алкохолизма. То значи да га нико, у том смислу ни вољена невеста или жена, неће изменити. Многе жене су у сличној ситуацији поставиле недвосмислено питање: Или ја — или вотка!
Победила је вотка.
Разумем да је девојци чије сам писмо цитирала на почетку главе тешко да сама себи постави питање: «Мој будући муж пије и нема никаквих интересовања која нису повезана са опијањем, не осећа одговорност према свом животу, нити за живот свога детета. Чиме сам то заслужила? Можда ја себе исувише ниско ценим? Па зар није нормално да поштујем, ценим па чак и волим саму себе?»
Извесни писац је рекао да је мера достојанства жене – мушкарац кога она воли. Невесте би могле да поразмисле о томе. Истина, ја се не слажем са писцем. Мера достојанства човека није изван човека, већ у њему самом.
Могуће је да ће унутрашњи монолог невесте поћи следећим путем: „То што ја не сматрам да сам вредна као личност – то може бити разлог због ког ме као магнет привлаче проблематични мушкарци. Будући муж који је алкохоличар — то је већ руинирана личност. У односу на њега изгледаће као да сам ја у завидном положају. Свакога дана имаћу за право да кажем (или барем да мислим) да сам боља од њега, да сам изнад њега. Имаћу морално право да њиме управљам.
Али, зар не бих могла да нађем неки други начин да применим своје способности? Зар да све бацим пред његове ноге, а да он још увек не жели да искористи тако скупоцени дар. А може се догодити , плашим се и да помислим, да ме мој будући муж и остави? То је већ превише, сигурно ме неће оставити. Куда ће он без мене? Пропао би. Па ја сам му подршка и ослонац.
Ја му дајем тако много — сву пажњу само њему, само су његови проблеми за мене и важни, о својим му и не говорим, зашто узнемиравати вољеног мушкарца? Он не воли моје јадиковке. Пристајем на секс по првој његовој потреби без обзира на то да ли ја то хоћу или не. Зар он све то нимало не цени?”
Не заваравај се, драга моја, не цени.
Њена будућност
С њим, будућим мужем-алкохоличарем, а потом и мужем-алкохоличарем, јешћеш горак хлеб. Бићеш објекат његове агресије. Та агресија ће бити и на речима и физичка. Сећаш се, он је тукао жену? Могуће је да он и није окрутан човек. Али он не уме да решава конфликтне ситуације на други начин. Неће бити сукоба? Вараш се. Конфликти су чести чак и у срећном браку, и то је нормално.
Чак и ако се не разведеш од мужа-алкохоличара, ти ћеш бити самохрана мајка. Он ће говорити како нема времена да васпитава вашу децу. У пракси, он неће преузети одговорност за своје дете као што је не преузима ни за сопствени живот. Ти ћеш се сама старати за све у кући, свих сто процената одговорности за породицу ставићеш на себе. При нормалним узајамним односима сваки од супружника преузима на себе 50 процената одговорности за породицу, за дом, за децу.
Док није касно
Драга невесто! Почни да се упознајеш са науком о томе — како почети радити на себи. Научи да браниш сопствене интересе. Доста је било сазависности. Прочитај књигу до краја. Сценарио живота је могуће изменити.
За сада за почетак задај себи свега 2 питања:
1. Куда идем?
2.Са ким идем кроз живот?
Одговори себи искрено на ова питања, и још боље — запиши одговоре. И не дао Бог да промениш редослед ових питања! Тада ћеш допасти у ад.
Прво питање — то је питање о циљу и смислу живота, о твојим стремљењима, о томе шта желиш да постигнеш.
Друго питање ће те натерати да погледаш наоколо, да размислиш ко те окружује, у каквом си се друштву нашла, ко је твој главни сапутник — будући супруг?
Ако ставиш себе у положај страдалнице, оне која трпи, ако будеш жртвовала себе, тада ни ти ни твој садашњи изабраник нећете победити. И теби и њему ће бити лоше.
Избор постоји. Он је на теби.
Аутор: Валентина Дмитријевна Москаљенко
Превод: Миодраг Рођенков и м.Киријак
Извор: Перејит.ру
Коментари