Након прве беседе о телесним односима пре брака, свештеник Георгије Максимов говори о проблемима и тешкоћама са којима могу да се суочавају младе породичне заједнице, људи који су тек почели или су мало времена провели у заједничком брачном животу.
Такође, о. Георгије говори и о тешким ситуацијама када долази до развода, када су мале шансе да ће брак успети, што нам може послужити као добар оријентир и приликом преиспитивања да ли да уђемо у брак са таквом особом. Тако да овај видео предлажем да погледају и особе које још увек нису у браку.
Уредник сајта Има Наде
БЕСЕДЕ О ПОРОДИЦИ
ДРУГИ ДЕО: ПРОБЛЕМИ МЛАДЕ ПОРОДИЦЕ
Још једном бих нагласио да ја једноставно делим своја запажања, а колико су вам она од користи или не, ви донесите одлуку сами.
Прошли пут смо говорили о односима пре брака, а данас ћемо говорити управо о породичним односима, када су људи ступили у брак, када су постали муж и жена, какви ту проблеми постоје и због чега они настају?
Ја ћу говорити по тезама.
ШТА ЈЕ ГЛАВНО У БРАКУ?
Прва ствар. Знате, култура која нас окружује, када говори на ову тему, говори да је најважнија љубав, да је она најважнија. Љубав која се схвата просто као осећање, као емоције, одређени сентиментализам, ипак није довољна да би се брак учинио срећним, да би се брак сачувао.
Поделио бих своја запажања на основу искуства многих људи. По мом мишљењу, у односима је јако важно међусобно уважавање. И можда је чак оно и важније за очување брака од љубави и од неких сличних ватрених осећања.
Породични пар који у принципу поседује међусобну љубав али нема уважавање се распада. А ако се и не распадне, живе у стању непрестаног страдања, узајамног страдања.
Шта значи ‘међусобно уважавање’?
У питању није нека апстрактна ствар, то је оно на који начин ми себи дозвољавамо да се опходимо са нашим супружником.
Сећам се како ми је још давно, у младости, када сам читао нека од дела руских класика, у очи упадало то што се у неким племићким породицама муж и жена једно другом обраћали са ‘Ви’ и средњим именом. Мени се то чинило помало неуобичајеним, чак чудним, а затим сам сазнао да је тако било не само код племићких породица, већ и код људи са села. Не знам да ли је то било широко распрострањено или не, али је постојало. Пре револуције, да су се и у породицама са села супружници међусобно обраћали једно другом са средњим именом.
То ми се чинило јако чудним: ‘Како то, то је човек са којим живиш све време, као да је део тебе, а онда на ‘Ви’ и са средњим именом’. Сада већ осврћући се на то, схватам да заправо тако нешто више и није неуобичајено и није тако чудно. Можда је за њих то представљало оно средство које им је омогућавало да сачувају односе, у оквирима уљудности и међусобног уважавања.
На жалост, данас јако често људи који, још једном понављам, воле једно друго (не говоримо о ситуацијама када се не воле) – чак и такви људи који се међусобно воле, у неком тренутку, јако брзо, млади брачни пар, тек што су се венчали, почињу да дозвољавају себи да се безобразно опходе једно према другом. Безобразно да опште са блиском особом, изливају на њу своју негативност, свој стрес, умор, износе незадовољство или чак покушавају да утичу, то раде као начин утицања, наметања свог мишљења користећи начин комуникације који је веома далек од уважавања.
То се завршава лоше. То је пут на коме се породице претварају у пакао.
Зато се не брините само о томе да се сачувају осећања, побрините се да се сачува и међусобно уважавање.
Уморио си се на послу или осећаш неку љутњу, негодовање, немој себи да дозволиш да у таквом стању разговараш са блиским људима. И не само када је у питању супруг или супруга, у таквом стању не дозволи себи ни са ким да тако говориш. Не дозвољавај себи да понижаваш другог човека. Не дозвољавај себи да понижаваш теби блиску особу.
Схватате, то је као снежна лавина. Што ти више то себи дозвољаваш, то се више то повећава.
И у неком тренутку то почиње да управља човеком.
Не једном сам видео људе који су проживели јако дуго једно са другим и особа би желела да измени свој однос, на пример према мужу, а не може, зато што је већ навикла, она је навикла да тако разговара са њим да обавезно све то прелази у скандал, вику, увреде. Она не схвата зашто, она у суштини нема никакве претензије према мужу, она жели да му каже нешто лепо, међутим, тај манир разговора на који је навикла да има однос са њим, током много година, већ управља њоме, схватате.
То је јако жалосно, човек се мучи, не зна шта да ради. Не треба дозволити да дође до тога.
Чувајте међусобно уважавање и тада су много веће шансе да ће ваш брак бити дуг, срећан и успешан.
ЕГОИЗАМ У ОДНОСИМА
Једна важнија ствар у вези љубави. За уважавање смо рекли, а сада да кажемо и за љубав.
Уопште, цео свет који нас окружује васпитава савременог човека да буде егоиста.
По мом мишљењу, породице се управо и распадају управо због тога што двоје егоиста просто не могу да живе један са другим, не желе да се нимало жртвују, чак ни најмању, најбезначајнију жртву да би брак, односи, љубав, осећања, да се сачувају. То је оно што човека чини неспособним за било какве односе суштински, што је човек више егоиста то је мање способан за односе са другим људима, било да су у питању односи у браку или са другим људима.
Исто је и са колегама на послу, родитељима, рођацима. Пријатеља такав човек има мало.
Међутим, то је засебна тема.
Зато се понекада дешава да долазе људи, млади људи, девојке које говоре: ‘Ми желимо да нађемо другу половину, а никога нема, шта радити? Време пролази…’
Поразмисли, зашто ти Бог не даје да је сада не нађеш? Можда просто ниси спреман.
Поразмисли колико си заиста спреман да живиш у љубави.
Данас када многи чују за реч ‘љубав’ мисле да је љубав ‘када мене воле’ и ‘када ми је добро’.
Ако се нешто од овога не подудара, значи да то није љубав, значи да нам тако нешто не треба, значи да то треба одбацити и тражити ту фатаморгану негде даље. Не.
Љубав је пре свега када ти волиш, љубав је пре свега самопожртвовање. Самопожртвовање не значи обавезно да собом неког заштитиш од метка, такве ситуације се дешавају једна у 100 хиљада.
Не, самопожртвовање је нешто што се изражава чак и у ситницама. Чак у ситницама.
Рецимо, дошао си уморан са посла а спреман си да урадиш оно што од тебе траже. Спреман си да укажеш помоћ својој блиској особи.
Ти то не желиш, желиш да одмориш. Међутим, једно је када ти одбијаш и говориш: ‘Не, уморио сам се, немој ми прилазити сада и то је то.’ Ти поступаш као егоиста.
Друга ситуација је када ти ипак жртвујеш можда своје време, снагу, можда још нешто.
Жртвујеш ради онога кога волиш. У том случају поступаш по љубави, живиш по љубави, онолико колико си спреман да жртвујеш собом ради особе коју волиш.
Ако ниси спреман за то, нећеш имати срећан породичан живот.
Човек који није спреман да жртвује своје интересе, своје ‘ја хоћу’ не може да има срећан породичан живот.
Зато ако још увек немаш особу са којом можеш да се упознаш, достојну особу коју можеш да видиш као некога са ким би могао да проживиш цео свој живот, погледај на који начин комунициараш са онима који те окружују.
Да ли са њима општиш као егоиста или као човек који воли?
Опет бих желео да нагласим да се не говори о великим подивизима, то се изражава у ситницама.
Да ли ти жртвујеш друге ради себе или жртвујеш себе ради других? Ту је или једно или друго.
Као резултат избора који чиниш, постајеш или једна или друга врста особе.
Човек који поступа као егоиста, осуђен је да буде несрећан.
У питању је такође парадокс, јер би се рекло ако си егоиста, ако се пре свега бринеш о себи, то значи да све најбоље дајеш себи, значи да треба да живиш одлично и срећно.
Међутим, није тако.
Што си више егоиста, то си више одвратан другима, то си више усамљен, то си више несрећан.
И зато управо људи који ступају у односе супружника, треба да упамте да без одређеног узајамног самопожртвовања ови односи неће прерасти у дуг и срећан брак.
ПОРОДИЧНЕ ТЕШКОЋЕ
Још једна ствар коју треба да схвате људи који су тек, тек ступили у однос мужа и жене, да је нормално да се јављају потешкоће.
Нормално је да се појављују можда чак и неки конфликти. То не значи да ништа не ваља, да ће све бити лоше, да се треба разићи.
Многи мисле да ако није одмах кренуло како треба, да је то онда то.
Ништа то не значи, само значи да је потребно борити се за свој брак, борити се да би се он подигао на ниво на коме ти проблеми неће постојати.
Још једном бих нагласио да по правилу, савремени брак представља сусрет двоје егоиста. И када почну да живе у браку као муж и жена, почињу да се заиста уче љубави.
И управо на овом путу и мора да се ради на себи, то понекада бива тешко, понекада обоје треба да раде на себи и неке тешкоће, проблеми који се појављују током породичног живота представљају нормалну ствар. То је оно што треба да оснажи вашу породицу.
И зато се не треба предавати.
И ако се код вас појављује нека тешкоћа у браку и код вас се истог тренутка појављују неки другови, другарице, рођаци, чак мама и тата који говоре: ‘Шта ће ти он или шта ће ти она? Хајде, није успело, човек ти не одговара…’ почињу да вам све то сипају у уши, треба да свим тим саветницима говорите: ‘Довиђења! Хвала вам, ја ћу се са својом породицом сам снаћи или сама снаћи!’
Јако много се појављује саветника који при свакој тежој ситуацији почињу да саветују ‘не треба ти то!’
Не! Борите се. Борите се за свој брак, борите се за своју љубав.
Ако постоји љубав, она заслужује да се борите.
Дешава се, наравно, ја не говорим о апсолутно свим случајевима, не треба да говоримо о очигледним стварима.
Дешавају се такве ствари након којих се брак заиста распада, рецимо супружничка превара, дешавају се понекада јако тешке ствари. Међутим, често се бракови распадају због апсолутне бесмислице.
Схватате, колико таквих ‘занимљивих’ случајева постоји када су млада и младожења раскидали брак тек након што су га склопили, а све зато што су се посвађали око јела на свадбеној трпези.
Не треба због бесмислице разарати свој однос. Зашто? Објаснићу и са још једне стране.
Проблем који се у теби налази и са којим си се сусрео са једном или другом тешкоћом, ако ти разориш свој брак, ако се растанеш са том особом, тај проблем ће свеједно остати у теби као нерешен.
И ступивши у нови однос, ступивши у нови брак, ти ћеш свој проблем донети и тамо.
Зато је боље да се суочиш са тим проблемом у првом браку. Не журите да тако брзо разорите оно што сте тек изградили.
За то се можете борити.
ХЛАЂЕЊЕ ОДНОСА
Још нешто треба поменути. Наступа одређено смањење температуре осећања. На почетку је била заљуљебност, на почетку су можда били неки посебна, велика, лепа осећања, а ето, почиње породични живот и почиње рутина. У неком трентуку почиње рутина и наравно, није сваки дан као бајка.
То је нормално, то је оно што може постати темељ истинске, чврсте, снажне љубави изграђене на међусобном разумевању и уважавању.
Када људи заиста постају једно, тако нешто је много важније од неких брзопролазних осећања које попут ветра налећу и одлећу.
Тако нешто се појављује управо онда када су људи заједно ‘појели џак соли’. Треба се борити и са том рутином.
Размислите шта лепо можете данас ујутро рећи свом супругу, својој другој половини.
Размислите, то неће само од себе доћи.
Ако увек будете говорили само о ономе што је вама занимљиво, ако будете изливали свој негатив, ако будете говорили стално како вам је шеф лош човек, како су вам сместили на послу, како вас је неко исекао на путу аутом, какви се проблеми у свету дешавају, ви доносите негатив.
У свету је ионако много негативности, ионако нас јако много негативности окружује, нека породица буде нешто поизитивно.
Међутим, то позитивно се не рађа само по себи, не треба чекати надахнуће, над томе треба радити.
Просто размисли, шта ћеш лепо рећи свом супругу или својој супрузи данас.
Када се враћаш кући, боље размисли: ‘шта пријатно могу да кажем, шта добро могу да кажем, шта занимљиво могу да кажем’.
Тако нешто није сувишно. Наравно, то није лек за све, али није сувишно.
На одређене знаке пажње које, да тако кажем, жене цене, мушкарци заборављају. Немојте их заборављати. Идеш путем кући, зашто не би купио цвеће? Не треба да чекаш годишњицу, ако имаш финансијску могућност, цвећара је ту, просто тако, просто тако, дошао, купио и поклонио цвеће.
То је ситница. Међутим, из таквих ситница се састоји живот, из њих се гради однос.
МИШЉЕЊА ДРУГИХ
Још бих желео да говорим о нечему.
Не дозвољавајте никоме, ни себи, ни другоме да говорите лоше о вашој другој половини.
На жалост, често се дешава да родитељи разарају породице своје деце. То је тешки грех, страшни грех који они чине, који лежи на њима. И они то раде запрепашћујуће без икаквог размишљања.
Речено је у Писму: „Поштуј оца својега и мајку своју“, јесте.
Међутим, послушност родитељима се завршава када човек ступа у брак.
Јер опет, Свето Писмо говори: „Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој“ (Мт. 19:5).
То је то, почео је брак и ви имате сопствену породицу. Ви се односите према родитељима са љубављу, са уважавањем, међутим, притом дозвољавати некоме да лоше говори о вашој жени или некоме да лоше говори о вашем мужу, значи разарати ваше односе, ваш брак.
Боље је одмах то прекинути, нека буду чак и неки на почетку свађе, спорови, али ако одмах на почетку поставите то на своје, заштитићете своју породицу, јер њу треба штитити, она се сама по себи неће уредити.
Ни друговима, ни другарицама, њима није место у искључиво вашим породичним односима.
То се њих не тиче и не треба да се тиче, по мом мишљењу.
Јер другом човеку је јако лако да саветује: ‘Ах, па да, види како је он лош…’, не треба да дозволите да се говори лоше о вашем мужу или вашој супрузи у вашем присуству.
СОПСТВЕНО МЕСТО ЗА ЖИВОТ
Још нешто што је прилично болна тачка за велике градове, међутим, најбоље је за младе породице да имају своје место за живот.
Често је то јако тешко, скупо за изнајмљивање, итд., често га просто нема, али ако се почне живот са родитељима, онда је у 99 случајева то пут ка томе да се јако снажно погоршају односи са родитељима и међусобно такође.
Зато је ипак најбоље тражити могућност да се живи својим сопственим животом. Онако како ви сами одлучите, онако како се ви сами договорите без да вас неко стално посматра, саветује нешто, коментарише, итд.
Има изузетака али је то крајње ретко.
ПРЕВАРА У БРАКУ
Још једна болна тема, тема преваре у браку. Сагласно речима Самог Господа Исуса Христа то је оно што може представљати основу за развод. Прељуба, превара је оно што убија брак, убија љубав, убија, издаје поверење човека, наноси човеку против кога је учињен тај грех издаје, наноси јако тешку трауму која траумира на сав преостали живот.
Наравно, право, чак са црквене тачке гледишта, право да се оствари развод у овом случају не означава и да смо обавезни да се разведемо у том случају.
Зато ако човек доноси одлуку да опрости, неки питају: ‘Десила се превара у браку, да ли сам дужна да опростим? Да ли је неопходно опростити?’
Шта значи опростити? Једно је опростити и избацити увреду из срца, а друго је опростити у смислу да се направите да се ништа није догодило. У другом случају, нисам увек сигуран, опет бих подсетио да износим своје лично мишљење и скромна запажања која поседујем.
По мом мишљењу, не треба увек праштати у смислу да остајање у том стању, у стању у које је страна која је преварила довела ваш брак.
Ако сам човек који је учинио такав пад, ако је превара изашла на видело, можда је он сам признао, можда се на неки други начин открило, ако се дубоко каје, ако се тако нешто догодило једном, он се искрено каје, заиста се види по човеку, у том случају се могу разумети људи који опраштају и труде се да сачувају брак, без обзира на такав снажни ударац.
Међутим, има ситуација када се страна која је преварила посебно и не каје, говори да ће и даље наставити тако да живи, у таквом случају нисам сигуран да се такви односи могу назвати браком, да су такви односи нешто што обавезно треба да се сачува.
Да будем искрен, ја лично и као човек и као свештеник, не видим смисао у неким, у крајњој мери, таквим случајевима очување таквих односа.
Ако човек није просто пао у грех, оклизнуо се и спреман је да ради над тиме да исправи своју кривицу и никада више је не учини.
А када човек директно говори да ће то и даље радити, видите сами, то је ваш живот, ви доносите одлуке.
Међутим, у таквим околностима постоје јако мале шансе да ће брак поново постати чврст, поузданим и срећним какав треба да буде.
Иако никога ни на шта не подстичем, просто делим нека запажања, а колико ће вам она одговарати или не, процените сами.
Хвала за пажњу.
Извор: Православни мисионарски центар
Превод: Станоје Станковић
Коментари