Тешкоће у студирању (питање психологу)

Помаже Бог!

Уписала сам економију , немам воље да учим, градиво ми делује бесмислено, не инспирише ме. Тако да избегавам да учим и градиво ми се превише накупило. Сада сам друга година.

Када бих вратила време уписала бих факултет који учи о Богу.

Полако ми јача вера, али видим да нисам заслужила да добијем оно што од Бога тражим, а то је да положим колоквијуме и испите, и да будем заинтересована за учење економије.

Осећам се збуњено, не знам како да се трудим.

Волела бих да завршим факултет, због родитеља и због плате, да деци обезбедим оно што је потребно и да не зависим од мужа.

Шта ми ви предлажете?

Како да се молим Богу? Читам скоро свакога дана Библију- Нови завет и говорим у себи Исусову молитву.

Тугујем јер желим да завршим факултет , а не иде ми за руком, то ме јако боли.

Хвала!

 

ОДГОВОР ПСИХОЛОГА

 

Бог помог`о,

Заглављеност у процесу студирања је једна од прилично учесталих криза које карактеришу двадесете године.

Са психолошке тачке гледишта, разматрањем следећих тема и питања можете пробати да са неколико страна сагледате проблем закочености на студијама:

 

1. Спремање испита на факултету се битно разликује од начина учења током средње школе.

 

Ово је нешто што мислим да би свакоме бруцошу требало унапред рећи, јер многи изгубе годину, две или три на студијама док не увиде да морају да усвоје другачије технике учења у односу на оно како су навикли да уче предмете током средње школе.

Разлика се састоји пре свега у вишеструко већој количини градива које се мора меморисати за један испит него што је то било за предмете у средњој школи. У средњој школи смо учили мале сегменте градива за контролне, писмене задатке и усмена одговарања, и никада нисмо морали да цело градиво одређеног предмета држимо у глави. Такође, тог градива је било далеко мање, једва једна књига до 300 страна уз евентуално неке белешке из свеске.

Приликом студирања факултета друштвених наука као што је економија – ту се, колико знам, књига од 400-500 страна спрема за само један једини колоквијум, док читави испити имају преко 1000-1200 страна. Ово је много важно да се увиди.

Ако сте били којим случајем одличан ђак у средњој школи, то значи да сте тежили да научите „све“ што је било захтевано за одређени контролни задатак или усмено одговарање – скоро сваки детаљ, сваку класификацију, сваки пример.

Овде, на студијама економије, то једноставно није физички могуће. Тако да је потребно да вршите озбиљну селекцију материје коју ћете се трудити да меморишете за испит. Прихватите чињеницу да сигурно не можете научити СВЕ.

Неке особе су у стању да запамте више информација, неке мање. Ви треба да препознате колико информација сте количински у стању да запамтите и да се у односу на то равнате.

Рецимо, уколико реално можете да запамтите укупан текст који може да стане на 350 А4 куцане стране (фонт 12) уз рецимо једну до две мање свеске белешки са предавања и вежби – то је једноставно Ваша „квота“ и неопходно је да извршите паметну селекцију градива која може да стане у ту квоту. Не вреди очајавати што се не може више или боље, ту је потребно одбацити нарцистичку представу о себи или перфекционизам који је могао да се досегне у средњој школи.

Познајем особе које су, знајући колико тачно могу да меморишу страна, правиле скрипте (извлачиле селектовано градиво пишући руком у свеске А4 формата, или они који су умели брзо да куцају на рачунару, правили су електронске скрипте, које су касније други студенти обилато користили).

Такође, треба да сагледате код себе колико времена пре испита морате да освежите у свом памћењу ту материју да бисте се ње на самом испиту сетили. Рецимо, неке особе су у стању да се сете са сигурношћу само материје коју су трећи пут „прешле“ највише 72 сата (3 дана) пре испита.

Тако да је спремање обимних испита који имају преко 1000 страна отприлике ишло овако:

• Прављење скрипти селекцијом материје у односу на искуства шта је било тражено на претходним колоквијумима , испитним питањима – ово је уједно и оно што се жаргонски зове „прво прелажење“ градива и оно ако се ради путем скрипти најдуже траје. Ту треба издржати анксиозност и одсецати мисли да се „неће стићи“ или „неће никад завршити“. За огромне испите то прво прелажење може да траје и неколико недеља, можда и месец и по дана ако се градиво види први пут, ако се није већ делом припремало кроз колоквијуме. Не треба гајити илузије да овај процес може ићи много брже или да другим студентима иде много брже – свако има свој ритам првог прелажења градива и треба одбацивати свако упоређивање са другима.
• Друго прелажење подразумева ишчитавање скрипти уз подвлачење, означавање одређеним бојама, прављењем неких „акронима“ да би се лакше запамтиле класификације, цртање неке визуелне мапе (уколико је то начин на који примарно меморишете градиво) – пошто је сада у питању скрипта од око 300-400 страна, а већ вам је материја позната, онда тај процес траје краће – рецимо упорним радом око 10 дана.
• Треће прелажење је оних 72 сата пред испит – неко то ради гласним читањем, неко и даље подвлачи или на посебном папиру/свесци прави мапу или кратке цртице или ређа поднаслове. У овој трећој фази највеће искушење је паничан страх да се неће стићи све прећи, да нећемо положити испит, да нам је већ доста „бубања“, и уопште једно клацкање између стања панике и стања безвољности-одустајања од борбе. У оба та стања наше меморијске способности не функционишу и неопходно је када нас обузме паника да направимо кратку паузу (неко оде да се истушира, неко се прошета, неко погледа неку занимљиву серију на ТВ-у). А када нас обузме безвољност и жеља да одустанемо, такође је потребно да направимо паузу са нечим што нам прија, нешто што ће нас подсетити да постоји живот и изван овог припремања испита, да мало одлежимо, одморимо, поједемо нешто и кад видимо да нам се вратила воља за „борбом“ да спремимо испит, да се вратимо назад на задатак. Учестало имајте на уму да пасти испит није ништа страшно, да немате шта да изгубите ако изађете, можете само да добијете. И да цела ова агонија припремања тешког и обимног испита има свој „рок издржавања“ – све ће се завршити даном испита који је за дан или два.

 

Горе сам вам навела само један од примера како су особе које познајем спремале веома обимне испите. Неки студенти нису писали скрипте или писане белешке, али су писали сажетке сваке странице на маргинама уџбеника, неки су лепили „стикере“ са сажецима на поднасловима у уџбенику, неки су бојили текст у уџбенику воштаним бојицама, цртали мапе, итд.

Оно што је сигурно је да је сваки студент који је завршио факултет морао претходно да открије свој лични ефикасан начин спремања испита.

 

2. Преспитати да ли је економија професија за Вас.

У нашем школству је честа појава да на пример. студирање буде занимљиво, а професија коју после са том дипломом радимо остатак радно способног живота буде досадан, или обрнуто – да само студирање буде сувопарно, претрпано непотребним информацијама, досадно, а да сама професија коју са том дипломом касније радимо буде занимљива (оваква ситуација је, рецимо, била у случају студија психологије када сам ја студирала).

Тако да је потребно да седнете и искрено поразмислите на питање: „Да ли се мени допада да се бавим економијом већи део свог живота? Да радим као књиговођа, финансијски менаџер, референт у финансијској служби, руководилац у банци или шта се све ради са завршеним економским факултетом?“

Приликом одговарања на ово питање не обазирите се на то што су саме студије сувопарне. Студије буду и прођу, док је професија оно што Вам остаје.

Уколико је искрен одговор „Не, не свиђа ми се, није ми привлачно да се бавим целог живота професијом коју ми нуди диплома економског факултета, не могу себе да замислим у томе.“ – онда тај факултет није за Вас и потребно је да добро поразмислите шта бисте заправо желели.

При том, одбаците уколико Вам се јаве мисли о томе како сте неуспешни јер сте „промашили“ избор факултета из прве, да сте „закаснили“ , да су „сви други уписали праве факултете за њих“ итд. То Вам ђаво убацује само да би Вас још више омео од Вашег правог пута. Једноставно одсецајте те мисли, и фокусирајте се на тражење решења.

Нисте једини који бисте евентуално променили факултет, или одлучили да је нека виша школа много практичнија и боља за Вас, или пак неки добар курс уз диплому средње школе – ништа то није за потцењивање.

Ми често у ствари бијемо битке са неком нереалном сликом о себи и упоређивањем са другима – на тај начин многи људи живе своје неаутентичне животе, руководећи се тиме шта други раде, и шта ће нешто што ми урадимо говорити о нама (нпр. „ако не завршим факултет већ имам само средњу школу или вишу школу, бићу мање вредна, то говори да сам мање интелигентна, људи ће ме мање ценити…“)

Ако Вам се пак допада професија тј. занимања која вам се нуде са дипломом економског факултета – онда се вратите на мој први поднаслов јер су технике учења факултетског градива у том случају главни замајац који Вам је потребан.

 

3. Коче Вас, можда, нека друга незадовољства која се „преливају“ у тешкоће са студирањем.

Могуће је да Ви знате како да спремате испите, и да препознајете да је професија економисте, без обзира на сувопарност студија, заиста професија за Вас.

Шта се онда у том случају догађа, где коче ствари?

Могуће је да имате нека друга незадовољства, неке неиспуњене а снажне жеље које Вас ометају да прионете на студирање са потпуном фокусираношћу. На пример, уколико немате озбиљну везу која ће водити православном браку, а желите жарко да је имате – та чежња и осећај усамљености се могу појачати приликом припремања испита и одвлачити Вам енергију са спремања испита на маштања, надања, јадиковања и тиху патњу што се Ваша жеља још увек не остварује.

Или, можда бисте јако желели да се осамосталите, да имате неки приход од кога ћете моћи да самостално живите, да се одвојите од родитеља, изнајмите стан и сами плаћате рачуне – а свесни сте да ако узмете да радите неки посао, да од студија неће бити ништа. И онда Вам се то незадовољство посебно разбукта када треба да седнете и два месеца посветите интензивном меморисању обимног градива.

 

У том случају, постаните свесни тих незадовољстава које Вам краду енергију и фокусираност на учење и једноставно све те своје чежње излијте Богу бивајући потпуно свесни да све то зависи од Његове Премудре Воље. Он најбоље зна када је за нешто време када је Ваш живот у питању. Ми пуно тога желимо, али заправо треба више да верујемо Богу него себи, јер Он боље него ми сами зна шта је нама потребно и најважније – када нам је за то најбоље време.

Приликом учења се можете помолити великом руском светитељу Сергију Радоњешком, јер је овај светитељ имао у младости приличних проблема са учењем, тако да он посебно помаже у овој ситуацији. Живите као и до сада литургијским , црквеним животом, а што се тиче Исусове молитве добро би било да се посаветујете са неким свештеником којег цените или ако имате духовника – са њим, чисто да не бисте на своју руку себи одређивали правило, то је много важно да радимо у послушности и по благослову.

Такође, можете замолити свештеника у свом храму да за Вас прочита молитву за помоћ у учењу.

 

* * *

Уз мој одговор прота Душан Вам пише и следеће:

Могуће је полагати испите и онда када му се дотични факултет или неки испит на њему не допада, не иде у његову сферу интересовања. Тако је у свим школама и на свим факултетима, ма колико они били стручни и „једносмерни“, увек ће се наћи неки предмет који неће ђаку или студенту „пасати“. Међутим, и њега треба положити, у склопу студија.

Добићете „оно што од Бога тражите“ ,али Бог од Вас захтева труд, учење, напор. Не може се само уздати у Бога, а сам ништа или недовољно радити. „Прегаоцу Бог даје махове“. Један од великих грехова је и „прекомерно уздање у милост Божју“, а да се при том не труди по мери својих способности. У малодушности и безвољности за учење треба прибећи молитви, настојати на концентрацији у молитви и то ће помоћи да се пажљивије чита и градиво из економије.

Не мора се уписивати неки други факултет, онај који учи о Богу. Па то се на сваком факултету учи. Нема праве науке која није у служби човеку, за добро човечанства, а Христос каже: „Оно што учинисте једноме од најмањих – мени учинисте“. И економија помаже људима, како да организују свој рад, како да људи на земљи живе боље, како се добра која нам је Бог дао на управљање што правилније распоређују и користе од свих људи. Па зар то није наука која о Богу говори, о Богу Творцу, који је ову земљу дао људима на кориштење и управљање (1. Мојс. 1, 28). Ви можете једнако послужити Богу и са завршеном теологијом (да будете вероучитељ, попадија, монахиња), као и са економијом. Сваки частан рад је служба Богу и роду, народу.

Добро је што читате Библију-Нови Завет, како кажете „скоро сваког дана“, али треба читати са одређеним планом: читати свако вече само једну главу из Јеванђеља (Матеј, Марко и Лука). Јованово јеванђеље оставити за крај, када истим ритмом прочита и Дела апостолска и Посланице. По прочитаној једној глави настојати бар неколико минута на размишљању о прочитаном тексту. Ако нешто не буде јасно подвуците тај део или запишите, па да при сусрету са свештеником затражите објашњење. Црква се радује да њени верници читају Свето писмо, али се и плаши да читање ван Цркве не донесе разне недоумице, па чак и престанак читања. Свето писмо је Божја књига, јер говори о Богу и треба је читати са народом Божјим, у Цркви.

Добро је што често изговарате молитву Исусову. То ће Вам помоћи у тренуцима малодушности, да интензивирањем те молитве одагнате разне сумње у себе, у свој успех и коначно своје назначење. Треба у своје молитвено правило да уведете Молитву Господњу (Оче наш…) и Молитву Пресветој Богородици (Богородице Дјево, радуј се…). у Православном молитвенику се налазе и молитве пре и после учења, пре и после рада:

МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ РАДА

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога. (трипут)

Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца небеског, Који си без почетка, Ти си рекао твојим пречистим устима: Без мене не можете ништа чинити. Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости твојој. Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

МОЛИТВА ПО СВРШЕТКУ РАДА

Нека је благословено свето Име твоје, Господе Исусе Христе, Боже и Спасе наш, Који си укрепио наше слабе снаге да данас завршимо овај посао наш и труд наш. Ти си, Господе, пуноћа сваког добра и награда сваког богоугодног труда и рада: испуни радошћу и весељем срца наша и дела руку наших укрепи и благослови, на славу светог Имена твог и беспочетног Оца твог и божанственог Духа твог. Амин.

МОЛИТВА ПРЕ УЧЕЊА

Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат твога Светога Духа, да оснажи наше духовне силе, да би, пазећи на учење које нам се предаје, порасли Теби нашем Творцу на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и Отаџбини нашој на корист. Амин.

МОЛИТВА ПОСЛЕ УЧЕЊА

Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио твоје благодати, те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово корисно учење. Амин.

 

***

 

 

 

Желим Вам свако добро и успех,

Уредник сајта Има наде